Радна дефиниција антисемитизма
Правно необавезујућа Радна дефиниција антисемитизма усвојена је на пленарном састанку IHRA у Букурешту 26. маја 2016. године. Од тада је Радну дефиницију усвојило или одобрило више земаља, владиних тела и међународних организација.
26. маја 2016. године у Букурешту је одлучено да се усвоји следећа:
Правно необавезујућа Радна дефиниција антисемитизма:
„Антисемитизам је одређено виђење Јевреја, које се може изразити као мржња према Јеврејима. Реторичке и физичке манифестације антисемитизма усмерене су према Јеврејима и појединцима који нису Јевреји, односно њиховој имовини, институцијама и религијским објектима јеврејске заједнице“.
Како би помогли раду Међународне алијансе, следећи примери могу послужити као илустрације:
Манифестације антисемитизма могу бити усмерене против државе Израел, доживљене као јеврејска колективност. Међутим, критиковање Израела које је слично оном упућеном било којој другој држави не може се сматрати антисемитским. Антисемитизам често оптужује Јевреје за заверу у којој наводно учествују са циљем наношења штете човечанству. Јевреји се често криве када „ствари иду наопако“. Ово се изражава кроз говор, писану реч, различите визуелне формате и друге активитете, уз представљање Јевреја кроз негативне стереотипе.
Савремени примери антисемитизма у јавном животу, медијима, школама, на радном месту и у верској сфери могли би, узимајући у обзир целокупан контекст, да укључују, између осталог и:
-
Позиви на убијање или оправдавање убијања или повређивања Јевреја у име радикалне идеологије или екстремистичких религиозних убеђења.
-
Стварање лажних и стереотипних оптужби против Јевреја са циљем демонизације и дехуманизације Јевреја, односно јеврејског колектива, у шта спадају, између осталих, мит о јеврејској завери по којој Је¬вреји владају светом, мит о јеврејској контроли над медијима, банкама, владама, друштвеним институцијама и слично;
-
Оптуживање појединаца Јевреја или целог јеврејског народа да су одговорни за стварна или измишљена (не)дела која је учинио неки други Јеврејин, или група, или чак нејевреји;
-
Порицање чињеница, обима, механизама (на пример, негирање постојања гасних коморе) или организованости геноцида над јеврејским народом од стране нацистичке Немачке и њених сарадника и саучесника током Другог светског рата (Холокауст).
-
Оптуживање Јевреја као народ, или Израел као државу, за измишљање или преувеличавање Холокауста.
-
Оптуживање суграђана Јевреја да су лојалнији „светској јеврејској заједници” или држави Израел, и да јој дају пред¬ност и заступају њене интересе радије него интересе земље у којој живе, односно чији су држављани.
-
Ускраћивање права јеврејског народа на самоопредељење, на пример, тврдњом да је постојање државе Израел расистички подухват.
-
Примена двоструких стандарда захтевајући од државе Израел понашање које се не очекује или захтева од било које друге демократске државе.
-
Коришћење симбола и слика повезаних са класичним антисемитизмом (на пример, тврдње да су Јевреји убили Исуса или ритуална убиства) за карактеризацију Израела или Израелаца.
-
Поређење савремене израелске политике са политиком нациста.
-
Сматрати Јевреје колективно одговорним за поступке државе Израел.
Антисемитска дела су кривична дела када су тако дефинисана законом (на пример, у неким земљама је забрањено порицање Холокауста или дистрибуција антисемитских материјала).
Кривична дела се могу окарактерисати као антисемитска онда када је циљ напада, односно кривичног дела, било да се ради о људима или имовини, одабран зато што је јеврејски, или што је доживљен као јеврејски, или да има везе са Јеврејима.
Антисемитска дискриминација је ускраћивање Јевреја могућности или услуга доступним другима, и незаконита је у многим земљама.
